AI u Srbiji: Ko trči maraton, a ko još vezuje patike?
Zašli smo u treću godinu od kada je lansiran ChatGPT, kada je počeo aktuelni “hajp” oko veštačke inteligencije. Biznisi širom sveta su se odmah zapitali kako da je iskoriste, a nije bilo drukčije ni kod nas. Obećanja su delovala spektakularno.
Vest više nije nova. I Srbija je videla mnoštvo predavanja, radionica, debata i podkasta na temu AI. Znali smo da se po kancelarijama u različitim kompanijama sve vreme nešto na tu temu i radi. Ali, koliko je Srbija prihvatila AI? Kako je primenjuje? Ko je počeo, a ko još nije? Da li je AI ikome uopšte pomogla? Oni koji je ne koriste – šta ih sprečava? Šta su prepreke, a gde su prilike?
Sve smo to pokušali da saznamo u istraživanju koje smo sproveli zajedno sa Srpskom asocijacijom menadžera (SAM) i Represent Communication. Odgovore smo dobili od 157 kompanija različitih veličina, iz više od deset sektora. Dobre su šanse da ste već naišli na vest o tome. U svakom slučaju, evo osnovnih zaključaka.
Trećina je krenula, ali očekivana trećina
Od ispitanih preduzeća, 34% imaju iskustva u primeni AI tehnologija. Najviše ih je u sektorima informacija, komunikacija i stručnih delatnosti – 60%. Da ih je tu manje, bio bi to baš loš znak. U prerađivačkoj industriji, gde je potencijal ogroman, veštačkom inteligencijom se malo ko bavio. Verovatno zbog niskih nivoa digitalizacije i automatizacije, zastarelih sistema i sl.
Od tih 34%, većina “velikih” (85%) ima formalizovanu strategiju razvoja AI. Među srednjima, strateški pristup ima oko 74% njih. Za male firme, koje uglavnom nemaju resurse i znanja, tako razmišlja skoro trećina (27,9%) što i nije loše.
Problem su podaci, integracija, ljudi i novac
Glavna prepreka je kvalitet podataka. Ako su nepotpuni ili haotični, džaba sva pamet, prirodna ili veštačka – rezultat će da odražava te nedostatke. Ali, za mnoge srpske kompanije, nije u tome problem. Mnogi podatke prosto nemaju.
Ostali navedeni problemi su povezivanje AI sa postojećim sistemima, nedostatak veština i naravno finansije.
AI ima efekta na poslovanje!
Kao efekat primene AI, kompanije prijavljuju bolje donošenje odluka, niže troškove i povećanu prodaju. Kupci su zadovoljniji. Optimizacija i inovacije na kraju podižu kvalitet.
Zajedno, sve to već zvuči kao konkurentna prednost, ali što se efekata tiče, ipak smo tek na početku. Planovi za AI, tamo gde ih uopšte imaju, najčešće su kratkoročni i bazični (automatizacija i poslovna analitika).
Šta sprečava ostale?
Pažljivo čitanje rezultata istraživanja (detaljan izveštaj možete preuzeti ovde) stvara utisak da se po ovom pitanju kod nas svašta dešava. To je i tačno, ali većina nalaza se odnosi na onih 34% firmi koje su nešto uopšte radile. Svi ostali sa AI nemaju ni iskustva.
Od njih, više od trećine ne vidi kakve veze AI ima s njihovom industrijom. Kao probleme, navode troškove i manjak znanja. Konačno, samo 30% ovih kompanija uopšte razmatra AI projekte. Za nekoga kome je na redu bazična digitalizacija i modernizacija, AI može stvarno da deluje kao naučna fantastika koja nema veze s njim.
Nismo jedini zbunjeni
Ni u EU nije drukčije. Prema podacima Eurostata, doduše za 2023. godinu, samo 8% preduzeća u EU sa 10 ili više zaposlenih koristilo je AI u poslovanju. I kod njih ubedljivo prednače informacioni i komunikacioni sektor. Istraživanje McKinsey globalnog instituta (MGI) pokazalo je da evropske kompanije zaostaju za američkim u korišćenju AI za čak 45 do 70 odsto, zavisno od sektora.
Zaključak za koji nije potrebna preterana inteligencija
Nakon spektakularnih početnih obećanja, naučili smo da je glavni posao na nama – da razumemo šta AI može i da tražimo prilike u sopstvenom poslovanju. Da bi išta ozbiljnije počelo da se dešava, treba da se bavimo edukacijom, kvalitetom podataka, veštinama i postojećim sistemima. Naravno, i strateškim ulaganjima. Tradicionalne industrije će biti primorane da se transformišu. A sve to najbolje ide – kroz ekosistem.
Kao i uvek kada je potrebno učenje i eksperimentisanje. A kod alata kakav je AI, to je najvažnije.
