Šta traži algoritam u sred brazde na njivi?

Kada kažemo veštačka inteligencija, retko ko pomisli na traktor. Ili na brazdu. Ili na navodnjavanje u tri noću jer je AI algoritam odlučio da je tada idealna temperatura za to. A ipak, upravo se to dešava. AI, koji obično vezujemo za futurističke teme i startape iz Silicijumske doline, sve više se primenjuje tamo gde je zemlja važnija od servera. Na njivi.

Tema veštačke inteligencije u kontekstu održivosti možda deluje kao već viđena, ali u Srbiji je ona tek u povoju. I, kao i svaka tehnologija, ima svetlu i senkovitu stranu. Sa jedne strane, AI može da unapredi efikasnost, smanji otpad i pruži precizne uvide. Sa druge, njena primena troši ogromne količine energije, traži infrastrukturu i znanje koje nije svima dostupno.

Ali ako postoji sektor gde bi AI mogao da napravi razliku, to je poljoprivreda. U zemlji gde se godišnje izgubi i do pola procenta humusa po hektaru, a više od polovine obradivih površina pokazuje znake degradacije, pitanje unapređenja proizvodnje više nije stvar entuzijazma već opstanka.

Hajde da vidimo kako veštačka inteligencija može da pomogne u tome.

Poljoprivreda u Srbiji čini značajan deo ekonomije, i direktno i indirektno. Ipak, sektor je suočen sa brojnim izazovima: klimatske promene, nepredvidiva sezonalnost, nestašica radne snage, ali i zastarela praksa u korišćenju resursa. AI ovde može igrati ključnu ulogu na tri fronta: efikasnost, prediktivnost i ušteda.

Zamislite sistem koji ne samo da zna kad treba da se zalije, već zna koliko, gde i s kojom verovatnoćom će to doneti više ploda. AI analitika omogućava da poljoprivreda postane zasnovana na podacima, a ne na osećaju. U zemlji sa sve čestćim sušama i sve skupljim inputima, to može biti razlika između profita i gubitka.

Jedan od najkonkretnijih primera je domaći startap Cropt, koji razvija AI platformu za predviđanje prinosa, identifikaciju rizika i preporuke za setvu i zaštitu bilja. Koristeći lokalne vremenske i zemljišne podatke, algoritam predlaže optimalne akcije za svakog poljoprivrednika ponaosob.

Rezultat? Manje potrošenih pesticida, manje vode, više prinosa. Nema više prskanja "za svaki slučaj".

Nema bačenog djubriva. Nema nagađanja.

Na globalnom nivou, primeri kao što su Agremo (takođe iz Srbije) i John Deere pokazuju kako se AI koristi za analizu dron snimaka, automatizovano navođenje mehanizacije i upravljanje usevima do nivoa jednog kvadratnog metra. Nekada se gledalo u nebo da se zna kad će kiša. Danas AI računa gde će pasti svaki litar i šta on znači za tvoj rod. Praktičnije je.

Precizna poljoprivreda nije samo buzzword. To je koncept koji uz pomoć AI, senzora i dronova pretvara svaku njivu u pametnu jedinicu.

Na osnovu podataka sa terena, algoritmi odlučuju gde zalivati, koliko djubriva staviti, gde postoji rizik od bolesti. Štedi se novac, vreme i štiti se zemljište. Primera radi, AI sistemi mogu da identifikuju simptome biljnih bolesti pre nego što ih ljudsko oko uoči. To znači preventivno delovanje i manji gubici.

U okviru GreenUpHub istraživanja, identifikovano je više od 20 konkretnih zelenih AI rešenja za poljoprivredu u Srbiji, od pametnih sistema za navodnjavanje do analize sastava zemljišta. Startapi vode igru, ali sistemska primena tek čeka svoj trenutak. Znak ohrabrenja svakako postoji jer prema istraživanju u okviru GreenUp Hub projekta, mapirano je više od 100 zelenih tehnoloških rešenja u Srbiji, a poljoprivreda se izdvaja kao jedna od oblasti sa najvećim potencijalom za njihovu primenu.

Ipak, većina tih rešenja je i dalje u fazi testiranja i validacije, a glavni nosioci inovacija su startapi i mala preduzeća. Sistemska integracija tek treba da se desi i to u okruženju koje još uvek pati od fragmentisanog finansiranja, nedovoljno razvijenih kadrovskih kapaciteta i neujednačenih regulatornih podsticaja.

Ipak, za razliku od nekih drugih sektora, u poljoprivredi se koristi od uvođenja veštačke inteligencije vide brzo. Ušteđeno đubrivo, bolji prinosi i manja degradacija zemljišta predstavljaju opipljive koristi.

AI neće sam obraditi zemlju, ali može pomoći da to radimo pametnije i održivije. U eri klimatskih izazova, resursne neefikasnosti i rastuće potražnje za hranom, veštačka inteligencija može biti razlika između stagnacije i napretka. A ako zbog toga prinos poraste, zemljište se sačuva, a novac ostane u džepu onda algoritam može mirno da se odmori. Bar dok ne počne sledeća sezona.

Tekst preuzet: Biznis magazin